Jaka volja i motiv
-
HANSAdmin 21.12.2013. #1 Konačan polazak u teretanu je test vašeg karaktera, snage, volje i spremnosti.
REČ JE O JEDNOM OD NAJTEŽIH POČETAKA
Danas se vrlo često prisetim svojih “neopozivih” odluka da će sledeći ponedeljak biti baš taj dan kada ću početi da vežbam ne bih li ostvario svoj dečački san. I sećam se koliko je ponedeljaka prošlo u znaku odlaganja i odustajanja. Želja da se nešto po stigne, da se sa nečim počne i krene ka određenom cilju svakako jeste prva stanica na tom zavisno od samog cilja, kraćem ili du žem putu. Ali nije dovoljna. Jaka volja i motivacija, tačnije spremnost da se povinujete ka ko se to popularno kaže - redu, radu i disciplini od odlučujućeg su značaja. Jer ipak se radi o nečemu što nije obavezno, nečemu što sami bi ra mo i nečemu bez čega ipak možemo. U tom slučaju, termin “jaka volja” ne znači ništa dru go do vrlo jednostavne dileme - da li sam dovoljno stasao da sebi mogu da budem autoritet? Navedena situacija bitno se razlikuje od svih u kojima su autoriteti postav lja ni spolja poput zakona koji vam nalažu da vozite sporije i pratite saobraćajne znake ili države koja očekuje da svakog meseca platite struju ili od situacija u kojima “autoriteti” sede pre ko puta vas u liku roditelja koji listaju vaš indeks ili šefa koji rezimira vaše rezultate. Ovo je nešto drugo- “one man show”. Sami ste na sceni i račune polažete isključivo sebi. Zbog toga je polazak u teretanu, ma koliko to u prvi mah pretenciozno zvučalo test vašeg karaktera, snage, volje i spremnosti.VARANJE ILI POKUŠAJ SEDENJA NA DVE STOLICE
Vrlo je čest slučaj da se sa vežbanjem počne i bez neophodnog raščišćavanja ali to nikada ne vodi ka uspehu. Recimo, često ćete u teretanama sresti momke koji vežbaju “na svoju ruku”, hrane se nepromenjenim režimom is hra ne i na treninge dolaze svaki peti dan. Da, oni zvanično jesu počeli da treniraju ali će na kon mesec dana kada shvate da nikakvih re zul tata nema i da ih sasvim prirodno i ne mo že biti “baciti koplje u trnje”. To se ne može nazvati nikako drugačije do starom frazom - sedeti na dve stolice. S jedne strane, voleo bih da vežbam i da unapredim svoju kondiciju, zdravlje i fizički izgled, a sa druge - ne bih da menjam ništa u svom dosadašnjem načinu života. U prevodu i dalje ću ustajati i ići u krevet kad mi se prohte, konzumiraću brzu hranu, jer je to najjednostavnije i treniraću “umereno” bez nekih velikih napora. Sve se to jednim ime nom može nazvati - povlađivanjem samome sebi. Nažalost ili na sreću, postoje i ona “bojna” polja u životu koja traže hrabrije, spremnije i odlučnije takmičare koji upravo svojim radom, zalaganjem i spremnošću da se menjaju, podi žu vrednost konačnog cilja. Zbog toga je sportsko delo, oličenje zdravog duha, fizičke spremnosti i lepote, oduvek bilo ideal. Polovični tu nemaju šta da traže. I ja imao par sličnih pokušaja kada sam umeo ver bal no da odbranim svoju “polovičnost”, odnosno nespremnost na odricanje odnosno sedenje na dve stolice i zavaravanje samog sebe. To nas vodi do druge važne tačke onoga što bismo sasvim lepo i precizno mogli nazvati preliminarnim raščišćavanjem. Reč je o oproštaju od svake vrste više ili manje ubedljivih izgovora.VEŠTINA SMIŠLJANJA IZGOVORA
Zaista se radi o veštini. Neki ljudi znaju to li ko da zastrane u smišljanju opravdanja za sop stvene neuspehe da se to granici sa umećem iskusnih govornika. Nažalost, bez obzira na to što postoji pseudo ubedljivost kojom ćete graditi mit da su okolnosti jače od vas, sve te konstrukcije su krhke i lako lomljive. Ponekad se na smišljanje izgovora potroši više vremena nego na kvalitetan trening za dve mišićne grupe. Suština je u nečemu drugom - čemu služi konstruisanje izgovora? Već smo se složili oko toga da je odlazak u teretanu pitanje vaše slo bodne volje. Ukoliko imate dovoljno jako op rav danje za sebe zbog čega ste pali na tom te stu, zašto trčite okolo i navodite ljudima razloge koji su do toga doveli i kako ste vi tome najmanji krivac. Odgovor je nemilosrdan u svojoj jednostavnosti. Za odobrava njem od strane drugih (kao i za aplauzom ili komplimentom) jurcaju uvek oni koji sebi nisu dovoljno ubedljivi, odnosno oni koji su itekako svesni da sebe lažu.ZVEZDA JE NAPOKON ROĐENA
Ukoliko ste hiljaditi put prešli ovu dobro poznatu putanju, krajnje je vreme za opkladu. Recite sebi - da ili ne. Dorasli ste tom zadatku koji vas duže vreme kopka i privlači ili jed no stav no niste. Ako je odgovor negativan, ne sti dite se. Ne može se na svim poljima u živo tu biti pobednik i nije strašno priznati sebi: “Evo, ja sam gubitnik na ovom terenu”. Možda upra vo izgovaranjem ove rečenice dobijete neop hod nu snagu. A priznaćete da smo se malo i umorili od onih koji stalno i u svemu moraju da budu pobednici. To je samo njihov način da ispune tu ogromnu prazninu koju vuku u sebi i prikriju bazično nezadovoljstvo sobom. Bilo koji neuspeh u životu ne bi smeo smrtno da se odrazi na vaš ego, samo pouzdanje, kompletnu sliku koju imate o sebi. Ukoliko tu situaciju uspešno i bez pravdanja prevaziđete, u neku ruku ste pobedili. Medjutim ukoliko ustanete, sku pite svoje stvari i krenete u konkretan obračun sa onim što iskreno želite (teretana je samo jedan od mogućih primera za životne izazove), to znači da je zvezda konačno rodjena. Stasali ste da budete sebi autoritet i da jedino sebi polažete račune. Odgovornost je velika, ali je krajnji rezultat samo vaš.POSVETA
Ovaj tekst posvećujemo svim neodlučnim momcima koji žele više, ali oko svog cilja stidljivo obilaze kao mačka oko komadića slanine. Dosta je bilo šetnje, zgrabite ono što želite i ne postavljajte sebi pitanje - mogu li ja to? Ako ste čvrsto rešeni, iznenadićete sebe onim što možete. I nikada nemojte za boraviti prvo pra vilo - o takvim odlukama razgovarate isključivo sa sobom. Sebi se jadate, žalite, obećavate, pra vite nove dogovore. U sebi tražite podsticaj, inspiraciju, moć. Druge pustite da naklapaju, komen tarišu, sude. Verujte, njima je tako lakše.