Vrste amino kiselina

1. H HANSAdmin 28.11.2013. #1

   Iako se aminokiselinama mogu dati sustavna imena, npr. a-aminooctena kiselina, uobičajno je da se upotrebljavaju trivijalna imena koja su jednostavnija. R-grupe sadrže karakteristične osobine pojedinih aminokiselina i mogu ih činiti alifatski ili aromatski bočni lanci koji mogu sadržavati druge reaktivne grupe koje mogu biti više ili manje polarne, hidrofilne ili hidrofobne, bazične ili kisele. R može biti atom vodika, alkilna skupina, aromatski prsten ili heterociklički prsten.

   R - skupina predstavlja osnovu za podijelu aminokiselina:

   Aminokiseline nepolarne R-skupine: alanin, valin, leucin, izoleucin, prolin, fenilalanin, triptofan, metionin.
   Aminokiseline polarne R-skupine (-ON, -ЅN, -SONH2). Ove skupine omogućavaju formiranje vodikovih veza koje su osnova za formiranje viših oblika organizacije aminokiselina u molekulama proteina: glicin, serin, treonin, cistein, tirozin, asparagin, glutamin.
   Aminokiseline s kiselom R-skupinom (s negativno naelektriziranim bočnim lancima): asparaginska kiselina i glutaminska kiselina.
   Aminokiseline s bazičnom R-skupinom (s pozitivno naelektriziranim bočnim lancima): lizin, arginin, histidin.

   Jedna od osnovnih podjela aminokiselina je i na desne i lijeve aminokiseline, a odnosi se na položaj amino grupe u odnosu na ostatak lanca.
   Uloga

   Najvažnija kemijska reakcija aminokiselina je formiranje peptidne veze koja omogućava povezivanje dviju aminokiselina i stvaranje lanca aminokiselina (peptidi i proteini). Peptidna veza je veza između karboksilne grupe jedne aminokiseline i amino grupe druge aminokiseline u kojoj se atom ugljika veže za atom dušika uz oslobađanje molekula vode.
   Esencijalne i neesencijalne

   U sastav čovjekova organizma ulazi ukupno 20 aminokiselina. 10 od njih se mogu izgraditi u samom organizmu, dok je preostalih 10 nužno unijeti kroz ishranu. Aminokiseline koje čovjekov organizam nije u stanju sintetizirati, a nužne su za njegovo funkcioniranje, nazivaju se esencijalne aminokiseline.

   Esencijalne:

   Arginin
   Histidin
   Leucin
   Izoleucin
   Lizin
   Metionin
   Fenilalanin
   Treonin
   Triptofan
   Valin

   Neesencijalne:

   Alanin
   Asparagin
   Asparaginska kiselina
   Cistein
   Glutaminska kiselina
   Glutamin
   Glicin
   Prolin
   Serin
   Tirozin

   Fizikalna svojstva

   Aminokiseline su najvećim djelom kristalne čvrste tvari visokih tališta ( od 186 °C za glutamin, do 344 °C za tirozin), topive u vodi, a netopive u nepolarnim organskim otapalima.

   Visoka tališta i topivost u vodi posljedica su njihove amfoternosti. One imaju svojstva kiselina i baza jer u istoj molekuli imaju karboksilnu i amino skupinu. Karboksilna skupina otpušta proton (H), a amino skupina ga prima, pa amino skupina u čvrstom stanju iz molekulskog oblika prelazi u dipolni ion - "Zwitterion".
   Kemijska svojstva

   Aminokiseline imaju jednake reakcije kao one na amino skupini amina i karboksilnoj skupini karboksilnih kiselina. Ako u R – skupini nalazimo i neke druge funkcionalne skupine , kao npr. –OH ili –SH, one im daju dodatna kemijska svojstva. Od posebne je važnosti reakcija kojom se molekule aminokiselina međusobno povezuju jer tom reakcijom nastaju za život važni spojevi peptidi i proteini.

   Vrijednost pH karakteristična za svaku pojedinu aminokiselinu naziva se izoelektrični pH ili izoelektrična točka[nedostaje izvor].
   Nastajanje dipeptida

   Dvije aminokiseline mogu se međusobno vezati tako da reakcijom između karboksilne skupine jedne i amino skupine druge aminokiseline nastane amid. Tako nastali amidi zovu se peptidi, a veza između njih je amidna (peptidna) veza. Prema broju aminokiselina u peptidu, oni mogu biti: dipeptidi (dvije aminokiseline), polipeptidi (veći broj aminokiselina, oko 50) i proteini. Polipeptidi i proteini su prirodni polimeri (poliamidi).

   Ovisno o tom koja od aminokiselina reagira s amino skupinom ili karboksilnom skupinom, dvije se aminokiseline mogu međusobno vezati na dva načina. Zato iz dvije aminokiseline mogu nastati dva različita dipeptida u kojima aminokiselina na početku lanca ima slobodnu aminoskupinu, a ona na kraju lanca karboksilnu skupinu.
   Grafički prikaz aminokiselina
   Strukture 20 aminokiselina.

   20 uobičajenih aminokiselina
   Esencijalne
   Valin • Leucin • Izoleucin • Metionin • Fenilalanin • Treonin • Tirozin • Triptofan • Lizin • Arginin • Histidin
   Neesencijalne
   Glicin • Alanin • Prolin • Asparaginska kiselina • Glutaminska kiselina • Serin • Cistein • Asparagin • Glutamin

Nazad na Suplementacija (amino kiseline, protein, kreatin, NO reaktor, vitamini, minerali, zaštita prostate i jetre)

Prijava za administratora